Да ли сте знали да је ових дана у граду Бечу отворен стоти парк? Да, ни мање ни више него град који је неколико пута програшен најпожељнијим градом за живот, добио је стоти парк. Парк је величине 3 Ха, значи нешто мало мањи од Старог парка у Темерину. Носи име нобеловке Elinor Ostrom, тако да ето идеје да се и парк у Темерину назове по некој значајној личности за развој Темерина. Посебна особеност овог парка је што су у његовом формирању учествовали грађани и грађанке, те је, на основу њихових жеља и предлога, тим стручњака осмислио нову зелену површину. Волели бисмо и ми да чујемо ваш глас и ваше идеје. Драго нам је што сте спремни да нас критикујете, то нас стимулише да радимо боље, али нас интересују и ваши конструктивни предлози.
Грађани Беча тражили су више хлада и зеленила, више рекреативних површина и простора за провођење слободног времена. Осим тога, парк има и нека иновативна решења, као што је одрживо управљање кишницом и фокус на биолошкој разноврсности. Тиме Беч и његови грађани и грађанке желе потврдити своју усмереност ка одрживом развоју и Агенди 2030.
Покрајински секретаријат за образовање и културу АП Војводине, пре неколико година обавио је истраживање на територији Војводине, зарад утврђивања културних потреба становништва локалних заједница. Све са циљем да се потврди значај локалне заједнице, чиме се решавају многи друштвени и економски проблеми. Развијена и добро организована локална заједница постаје идеал друштва будућности. На једно од питања о замишљеном добро организованом културном животу, више од 50% испитаника, на нивоу седам локалних заједница, је одговорило да добро организован културни живот подразумева уређен центар места, паркове и чисте улице. Идеал културног живота значи задовољавају решени естетски и комунални захтеви становништва.
Зато паркови морају бити приступачни, безбедни, садржајни, уредни и чисти, неговани, разноврсни…(овде би свако могао по свом поимању да настави низ). Локалне заједнице једнако чине органи локалних самоуправа и грађани. Нити локалне самоуправе могу све саме, нити грађани треба да остају пасивни.
Чак и у примерима највећих, једино синергијом управе и грађана могући су видљиви резултати. Најстарији и најупечатљивији пример који сви познајемо, бар са фотографија или из филмова, је Централ парк у Њујорку. Подизање парка је променило слику овог огромног града, не само у физичком већ и социјалном смислу. Уз то, подизање овог парка сматра се прекретницом у историји пејзажне архитектуре, односно њеним почетком у нама препознатљивом облику, јер паркови постају јавне површине доступне свима једнако. Оно што многи не знају јесте да тим огромним простором управља, штити га и реконструише непрофитна организација, која је 1980. као иницијатива грађана Central park Conservancy под уговором са управом града Њујорка преузела ту улогу. И фукнционише тако што обезбеђује више од 85% неопходног буџета који је потребан за одржавање парка. Овај пример је илустрација чињенице да имати парк и одржавати није нимало једноставан и јефтин процес, дач ак и у богатим срединама то није задатак искљчиво локалне управе и да се још како активно грађани укључују у активности. Да ли можете замислити грађане неког нашег града окупљене око иницијативе да управљају парком, који имају на свом локалитету?
Поступци који се тренутно спроводе у Старом парку у Темерину су тек почетни кораци једног веома комплексног и захтевног задатка. Најпре спашавамо, иновирамо и обогаћујемо један природни пејзаж, који је значајан не само на нивоу локалне заједнице већ и много шире. Чињеница је да се Општина Темерин, као локална самоуправа, заједно са ЈКП Темерин ухватила у коштац са веома великим послом. Мењајући физичку слику простора, мењају се и услови за живoт у парку. Постојећи услови густог склопа биљака стварали су малу осветљеност и прозраченост. Услед недовољне неге парка, која првенствено подразумева уклањање подраста, ове врсте су, заједно са америчким копривићем, спонтаним размножавањем успеле да се изборе за доминанцију на овом простору, формирајући густ склоп и постискујући остале парковске врсте. Прегуст склоп дрвећа у парку је условио да већина стабала има атипичан хабитус за врсту, са високим издуженим јединкама, стишњених крошњи, обраслих само у вршном делу. Густина склопа дрвећа је условила и специфичан микроклимат у доњем делу парка, са стално присутним повећаном влагом ваздуха, која погодује развој паразитских и сапрофитских гљива, чије се мноштво запажа у парку. О томе је писано у претходним текстовима. Због недовољне светлости у приземном слоју, травњаци више нису присутни, а тло прекрива бршљан (Hedera helix L.). Нешто травнатих врста постоји око језера и у западним рубним деловима парка, остатак партерних површина покривен је бршљаном и коровским врстама.
Парк је постао и станиште великог броја инсеката, птица и ситних животиња. Услед тих услова жбунасто растиње нижих спратова је скоро потпуно нестало, док је пристно растиње подраста лишћарских врста посебно у најнижим деловима парка и око језера. Међу животињама највећу бројност показују птице. Скоро 70 врста је посматрано и виђено на територији парка. Овде се гнезди мала ушара (Asio otus), славуј (Luscinia megarhyhos), црвендаћ (Erithacus rubelula), обична зеба (Fringilla Coelebs), велики, средњи и сиријски шарени детлић (Dendrocopus major, medius, syriacu), велика сеница и сеница плавић (Parus major, cearuleus), црноглава грмуша (Sylvia atricapilla), кос (Turdus merula). Током сеобе пољављују се и свиленорепа кугара (Bombycilla garrulus), дрозд брањуг (Turdus pilaris), трешњар (Coccothraustes coccothraustes), а такође виђена је и шумска шљука (Scolopax rusticola). Поред птица, парк настањују и водоземци, као што је шумска жаба (Rana Dalmatina), у бари и у језеру ту су барска корњача (Emys orbicularis), обична белоушка (Natrix natrix), затим бизамски пацов (Ondatra zibethicus) а у гушћој вегетацији јеж (Erinaceus concolor). У дупљама старих дрвећа често се настањују слепи мишеви. Изглед парка обогаћује и само језеро у коме се налази прилично велики број вештачких настањене рибе. (коришћене информације из брошуре Друштва љубитеља природе Фалко, www.falco.org.rs)
Велики фактор промене је промена светлосног режима у парку. Уклањањем стабала која својим хабитусом и здравственим стањем не припадају склопу парка, елиминисаће се густи склоп, који затвара доток светлости до нижих слојева партера. Светлост, која је неопходна биљкама као еколошки чинилац, дефинише комплетну слику простора. Од укупне сунчеве радијације само један део припада сунчевом спектру, али за биљке има значаја и ултраљубичасто зрачење. Осим квалитета, важно је трајање и јачина осветљености. А на ова квалитативна својства утичу и услови средине, односно присуство загађеног ваздуха, дима, издувних гасова, прашине и чађи.
На интензитет такође утиче и угао под којим зраци падају ка некој површини, доба године и доба дана. Такође, испод крошњи дрвећа интензитет светлости смањује се за 90% чак. Из свега овог није тешко закључити како је дошло до нестанка нижих спратова растиња у Старом парку у Темерину и како је такорећи нестао травнати покривач. У том смислу морамо обезбедити оптималне квалитетне услове за раст стабала која се саде овим пројектом обнове Старог парка, али и стварати услове за следеће фазе у којима се сади и ниско растиње, вишегодишње цветнице, шибље, цвеће, украсне траве…укупно 56 нових биљних врста на нивоу парка и кроз све фазе обнове које предстоје. Поред ефекта који светлост има на развој биљака и њихов раст, незанемарљиви су и естетски ефекти, које доноси светлост у простору биљака и нове сензације, које ће магију парка учинити непоновљивом. Ко зна, можда једног дана и парк у Темерину добије улогу у неким филмовима, баш као Централ парк.
Прошетали смо парковима од Централ парка у Њујорку, преко Беча до Темерина. Свима је заједничко, неопходни су градовима и људима, и једино осмишљеном бригом и управљањем на правилан начин њихово постојање има смисла. Могу имати не само еколошки, већ и социјални, здравствени, рекреативни, едукативни, туристички и економски значај за развој једне средине.
За писање текста коришћен Предлог плана управљања спомеником природе Стари парк Темерин за период 2021. до 2030. који је израдило ЈКП Темерин као управљач заштићеним подручјем.
Аутор текста: Маја Адлешић, стручни координатор уређења Старог парка у Темерину