На Сретењској великој скупштини у Крагујевцу 1835. г. донесен је први српски Устав Кнежевине Србије, у коме су изражене потребе српског друштва. Он је и један од првих демократских Устава у Европи, рађен по узору на уставе Белгије и Француске. Овај дан познат је још и као Дан уставности Србије.

Због свог важног историјског карактера, Сретење Господње славило се као Дан државности до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је укинуто.

У Србији је поново уведен као Дан државности од 2002. године, а празнује се 15. и 16. фебруара.