Хуманост неке физичке околине показује се њеном читљивошћу и разумљивошћу, а такође и физичком пријемљивошћу за коришћење од стране свих категорија становништва. Поступак обнове Старог парка у Темерину пре свега има за циљ да омогући што безбеднији и пријатнији боравак у простору, са новим естетским доживљајима и сензацијама. Након уклањања предложених стабала, вађења пањева и равнања терена, биће предузети радови уклањања бршљана, орезивања и санитарних третмана. Након тога следи садња нових примерака дендрофлоре. Како је парк временом осиромашио у разноврсности, новим идејним решењем, односно пројектом Идејног решења реконструкције парковских површина Старог парка у Темерину, са припадајућом инфраструктуром (ПЗИ E-263/18 Studio D’ART ), предложене су врсте које нису заступљене, или су заступљене другим варијететима. Избор врста вршен је упоређивањем дендрофлоре других паркова из тог времена, а који су се налазили на територији Војводине. Наравно, при одабиру се водило рачуна, пре свега, о специфичним условима земљишта, климатским условима, потребама богате орнитофауне, која је населила парк, као и партерним састојинама.
Што се услова средине тиче, Општина Темерин се простире на равничарском земљишту јужно бачке лесне терасе, са једва приметним висинским разликама (Букуров. Б.1975). У центру насеља Темерин је надморска висина терасе од 83м (Лашков М. 1985). Стари парк се налази источно од центра. Терен на коме се налази парк има јасно изражене две висинске целине. Западни део парка, који належе на улицу Народног фронта, на коме се простире око трећина парковске површине је на вишем терену са благим падом према истоку, надморске висине од 83м до 81м. Након овог, скоро равног, платоа, следи површински мањи део парка, на ком је видљив нагли висински пад терена у правцу истока, односно према каналу, са висинама 79м до 77м, при чему су најниже коте уз сами канал и источну границу парка. Виши делови старог парка налазе се на чернозему, са зрнцима ранијег забаривања, а нижи на солончаку (Педолошка карта – Негебауер и сар. 1971.) На профилу новог типа земљишта запажа се изразито црна боја хумусног хоризонта, што је последица анаеробног разлагања органске материје, до којег долази када је земљиште у топло годишње доба презасићено водом тј. забарено. Осим изразито црном бојом, чернозем са зрнцима забаривања се од других чернозема разлукује и лошијом структуром земљишта и тежег је механичког састава. Што се климатских услова тиче, подручје Темерина налази се у умереној климатској зони, са јаче израженим континенталним особинама. Како Темерин нема сопствену метеоролошку станицу за приказ климатских прилика, користе се мерења са најближе метеоролошке станице Нови Сад – Римски Шанчеви, која је 6 км удаљена од општине Темерин. Средња годишња температура овог подручја, мерена у десетогодишњем периоду, износила је 11,3 Целзијусових степени, али су присутна и јако иражена сезонска температурна колебања. Просечна температура ваздуха у вегетационом периду је 18,2 Целзијусових степени. Најтоплији месец је јули, са месечним просеком 22,2, а најхладнији јануар, са температуром 0,6 степени. Највећа средња месечна инсолација забележена је у јулу, 308 часова, а најмања у децембру, 66 часова. Просечна сумарна годишња инсолација у наведеном периоду износи 2106 сунчаних часова годишње, а у вегетацијском периоду 1477 часова. Просечна годишња количина падавина, за период од 1986 -1996, износила је 568 мм воденог талога, од чега је 323 мм измерено у вегетационом периоду. Највише падавина забележено је у јуну 77мм, и мају 64мм, а најсувљи месеци су фебруар, 27мм, и јануар, 36мм. Киша се излучује током летњих месеци углавном у виду пљускова. Најчешћи ветар, који се јавља на подручју општине Темерин, је северозападни ветар. Јавља се током целе године, али је најприсутнији у летњем периоду. Углавном доноси падавине. Други по учесталости је југоисточни ветар – кошава. Дува у зимском периоду и у прелазним годишњим добима, са јачим ударима и дужим трајањем, па изазива ветроломове. Последњих неколико година представља временски период у којем долази до учесталих појава екстремних временских и климатских догађаја, као што су високе температуре, олујни ветрови, преобилне падавине .
Ова фаза обнове биће усмерена ка централном делу простора, где ће бити највећих промена, у смислу замене постојећих примерака углавном кошчеле односно бођоша, Celtis occidentalis L и садњом група нових стабала. Као нове врсте уносе се: Liriodendron tulipifera L. тулипановац, Robinia hispida L црвени багрем, Acer platanoides L.Crimson king јавор, Pinus strobus L. свилени бор, Pinus nigra J.F.Arnold црни бор , Carpinus betulus L. Fastigiata стубасти граб, Qurcus robur L храст.
Свеукупна слика средине, заједно са променама које доносе екстремни временски услови, модни трендови, којима подлеже и пејзажна архитектура, интродуковање нових врста у наше поднебље, утицали су на одабир врста, које ће својим фенофазама донети нове слике у простору. Врсте су већ довољно дуго присутне у условима Војводине и доказана је њихова прилагођеност условима. Осим храста који се сматра аутохтоном врстом Војводине, све остале су потпуно адаптиране на живот у овим условима и већ дуги низ година се користе у парковској архитектури. За разлику од досадашње зелене слике врста, без неких изразито лепих цветова, уносимо врсте које су обојених листова, цветају веома лепо, промене боја листова у јесен су веома карактеристичне. Уносимо и две врсте четинара, који су иначе слабо заступљени у парку, свега 43 примерка, од тога један број са лошим оценама. Иако нису аутохтони и промерени превише условима Војводине, као парковски избор су неопходни, и обе врсте, и црни и свилени бор, одлично су адаптирани условима код нас.
Верујемо да ће Стари парк бити у будуће инспирација многим уметницима и креативцима, иако је и сада веома привлачан. И овај текст илуструјемо фотографијама Старог парка чији је аутор Золтан Варга из Темерина, чији су радови врло познати његовим суграђанима.
Фотографије: Варга Золтан
Аутор текста: Маја Адлешић, стручни координатор уређења Старог парка у Темерину