Претходне седмице, у разговору са главном и одговорном уредницом портала Темерин инфо Тањом Крајишник, одговорила сам на важна питања која се тичу обнове Старог парка у Темерину. Разговор можете погледати путем линка: https://www.temerin.org/radovi-u-starom-parku-u-temerinu-video/
Једно од веома занимљивих питања било је o садржајима парка намењеним становницима Темерина и посетиоцима, након комплетно завршене реконструкције. И у одговору сте могли чути доста о разноликим садржајима и плановима. Нешто, јако важно, а што није буквално садржај, већ више утицај парка, и делује на људе је свакако терапеутски ефекат и функција парка односно сваког зеленог простора.
Кроз историју су зелени простори коришћени да помогну у процесу лечења – од јапанског зен врта до манастирске баште. Међутим, са напретком медицинске технологије у 20. веку, употреба зеленила као лековитог елемената почела је да се смањује. На срећу, са недавним интересовањем за алтернативне терапије, које наглашавају лечење целе особе – ума, тела и духа – уместо да једноставно ублажавају симптоме, интересовање за зеленило као исцелитеља је поново оживело.
Истраживања су показала терапеутске предности зелених простора. Roger Ulrich, професор и директор Центра за здравствене системе и дизајн на Texas A & M University, открио је да гледање призора у природи, сцена о којима сам говорила, или елемената подстиче опоравак од стреса изазивањем позитивних осећања, смањењем негативних емоција, ефективним задржавањем пажње/интересовања и блокирањем или смањење стресних мисли.
Када су посматрали вегетацију за разлику од урбаних сцена, испитаници су показали ниже алфа стопе, које су повезане са опуштањем у будном стању. Даља истраживања показала су да су хируршки пацијенти са погледом на природу имали краћи постоперативни боравак, мање негативних коментара медицинских сестара, узимали мање лекова против болова и имали мање мањих постоперативних компликација од оних са погледом на зид од цигле. Иако је потребно више истраживања, резултати засновани на досадашњим истраживањима указују на лековито дејство природних елемената као што су баште, вртови, паркови, шуме, једном речју зелена природа.
На основу овог могли би закључити да је сваки зелени простор лековит односно терапеутски. У том смислу и Стари парк у Темерину можемо посматрати као простор који људима може пружити мир, опуштање, смирење. А да би то било функционално и практично изводљиво, неопходно је да се испоштују нека правила.
Функционалност је императив јер зелени простор треба да се прилагоди ограничењима корисника простора. Такође је важно да се дизајн односно композиција може одржавати и неговати како због физичке безбедности тако и због терапеутских користи. Лоше одржаван зелени простор, посебно ако желимо и у терапеутске сврхе да га користимо, може довести до супротних ефеката. Да би један простор разумели неопходно је да буде једноставно дизајниран, јер уколико се неко ко је под стресом, притиском, или било којом психозом , нађе у таквом простору, био захваљујући томе у прилици да се смири и опусти. Али, с друге стране та једноставност не треба да искључује употребу различитих форми, боја, текстура и сличних стимулација које боравак у том простору могу учинити пријатним. Важно је створити равнотежу. И изазвати стимулацију јер монотони призори такође могу бити стресни. Коришћењем групних, масивних засада, орнаментних скупуна биљака као што планирамо, обезбеђујемо фокусне тачке које омогућавају људима да се сбађу и оријентишу, што је веома важно за осећај сигурности и мира. Креирање секвенци (баш као у филмовима) или глатких прелаза из једне области пејзажа у другу је посебно важно за стварање доброг протока када се иде од јавних окупљалишта до приватнијих простора за самоћу. Такође је важно користити одговарајућу скалу. Ако се зелени простор налази поред објеката, као што су у случају Старог парка Здравствена станица и објекат образовне установе (некадашњи резиденцијални објекат) користите елементе као што је дрвеће да бисте простор свели на људске размере. Исто тако биљке морају бити у добром кондиционом стању да би се посетиоци простора осећали безбедно, такође без затворених визура, загушених тачака и недовољно артикулисаних праваца.
Аутор текста: Маја Адлешић, стручни координатор уређења Старог парка у Темерину