Као што смо најављивали и током ове седмице објављивали, почели смо с радовима у Старом парку у Темерину. Темпо рада доста ће нам диктирати временски услови, обзиром да је процес веома деликатан и безбедносно ризичан. Позитивна чињеница и гаранција је квалитетан тим људи, који ради на овом послу и њихов учинак у таквим условима, те је могуће очекивати реализацију у пуном ефекту.
Најпозитивнија вест је да ћемо ускоро знати и понуђача садног материјала, односно имати биљке које долазе на позиције планиране Идејним решењем реконструкције парковских површина Старог парка у Темерину са припадајућом инфраструктуром (ПЗИ E-263/18 Studio D’ART ). Овај део пројектног задатка су тимови Општине Темерин и ЈКП Темерин назвали „Обнова Старог парка“, јер се односи на замену одређеног броја примерака дендрофлоре. На основу неколико пута навођене валоризације дендрофлоре Старог парка, направљен је одабир примерака, чијим ће се уклањањем ослободити простор за садњу нових стабала.
Током валоризације дендрофлоре, сви примерци у парку су квантитативно описани кроз 4 параметра (висина стабла, висина дебла, прсни пречник и ширина крошње) затим су означене промене на стаблима (трулеж, сломљене гране, сувегране, суховрхост, сечене гране, фитопатолошка обољења и ентомолошка оштећења) на основу којих су оцењене декоративност и виталност те уз примедбе предложене мере. Том валоризацијом је сада одабрано 97 примерака у јавном делу и 32 примерка у ограђеном делу простора парка. Ти примерци су оцењени најлошијим оценама односно 1 и по виталности и по декоративности и предложена је мера уклањања. Један број тих примерака је опасност за остала стабла, као извор болести или самом близином којом угрожавају хабитусе бољих примерака, из безбедносних разлога јер су накривљена над стазама, клупама или расветом. Управо велика густина засада, која је настала недостатком бриге над парк
ом у деценијама иза нас, проузрокована јаком изданачком активносћшу појединих врста, је главни узрочник свих каснијих проблема. У тако густим састојинама нема довољно проветравања и светлости што си идеални услови за развој болести и оштећења.
Појава оштећења било којег узрока, фитопатолошке природе или узрокована инсектима, није на адекватан начин праћена и санирана и захватала је временом велики број стабала. У неадекватним условима стабла су се лошије развијала, уз оштећења постајала рањива тако да су сваки јачи ветар, киша или снег стварала додатне штете као што су ломови грана, врхова, дебала. И ту се увек један циклус проблема затвори и отвори. На жалост, онда дођемо до ситуације где је једино решење уклањање односно замена.
Сва остала стабла биће орезана и обликована, она која су оштећена али одржива биће санирана, лечена и обезбеђена. Поред тога, велики проблем у простору је и присуство бршљана, полупаразитске биљке, пузавице која је напала велики број стабала и чије се лијане често пружају до самих врхова стабала. За домаћина, односно стабло се фиксира и са по десетак лијана које са хиљадама ваздушних адвентивних коренчића пењу по кори. Упркос томе што је суштински непожеан у простору, уклањање бршљана би у неким случајевима могло бити контрапродуктивно и угрозило стабло, више него што га тренутно угрожава његово присуство. Тако да је тај део санитарног и декоративног уређења посебно важан посао који мора бити осмишљен и детаљно испланиран.
Обзиром да нам у урбанизованим условима живота дрвеће помаже вишеструко да што лакше поднесемо све климатске и временске екстреме, велики део тога нам „амортизује“ односно поднесе због нас. И то је управо оно што га највише и уништава. Пре свега, неколико година уназад суша, високе темпреатуре и појачана инсолација, велика концентрација ваздушног загађења уз још низ антропогених фактора изазивају смањену отпорност биљака на болести и штеточине. С друге стране, појављују се „нови“ узрочници болести и оштећења који изазивају физиолошко слабљење и потпуно пропадање биљака. Декоративно дрвеће углавном страда од дрвоточаца који се настањују испод коре дрвета и разарају га све до саме сржи стабла. На то се надовезују детлићи који тражећи дрвоточце и друге инсекте праве рупе у стаблу што додатно ствара услове за развој патогена посебно трулежи и слично. Ту су још различити лисни минери, гриње, трипси, мољци. Посебну групу наметника чине ситни глодари и уопштено ситне животиње. Многи од њих, посебно инсекти, у одређеним интревалима се јављају у прекобројним популацијама које је тешко контролисати када направе изузетне штете, као што је био напад сојиног мољца на примерке шимшира или најезде гундеља или скакаваца.
Паркови су плућа насеља, и свака површина коју можемо планирати и подићи у парковски простор је драгоцена за једну урбанизовану средину. Зеленило парка као што је Стари парк у Темерину је веома драгоцено за средину насеља кроз који пролази веома фреквентна саобраћајница, који се налази поред школе и спортско рекреативног комплекса и здравствене установе. Променама које у наредном периоду следе, парк може добити сасвим нови квалитет: да постане безбедан, здравствено (са становишта биљака па самим тим и људи) квалитетан и естетски привлачан. Пре свега програмима одржавања и планирања активности у парку биће заустаљени и спречени процеси који су довели до садашње ситуације. Елиминисањем стабала која су потенцијални извори ширења болести многе штеточине биће стављене под контролу, орезивањем и санитарним третманима такође. Велики број стабала добиће и нову шансу за још година живота. Избор нових врста ће омогућити боље проветравање простора, већу осунчаност лакшу приступачност и преглед стабала.
Фотографије: Золтан Варга